Srbija i EU: Sedimo NA DVE STOLICE, ali ako Amerikanci kažu DOSTA, biće - DOSTA

Prvi samit Evropske političke zajednice održaće se sutra u Pragu. Okupiće 27 država članica Evropske unije i 17 zemalja partnera. Kakva je sudbina Makronovog plana, šta dobija Srbija i čeka li nas ultimatum, ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 bila su pitanja za prof. dr Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije. 

Kako je kazao, do proširenja Evropske unije sigurno neće doći do 2030. godine. 

- Tako idu stvari i plan EU je da sačeka evropske parlamentarne izbore 2024. godine, pa da onda verovatno uđe u fazu pripreme novog osnivačkog ugovora EU, jer je potrebna reforma institucionalnog sistema. Oko toga nema velike saglasnosti unutar EU, jer mora da se uradi nekoliko stvari. Prevashodno da se odlučivanje konsenzusom smanji na minimum, jer je mnogo država i odluke ne mogu da donose na taj način. Vrlo je teško, pa Makron zato kaže: Zamislite da primimo još država, bilo bi još teže. Nadalje, trebalo bi da se smanji broj članova Evropskog parlamenta jer je preobiman i da se Evropskoj komisiji dodaju još neka izvršna ovlašćenja kako bi bila efikasnija u radu - kazao je dr Zečević u „Uranku“.

- Oko prvog pitanja postoje velike razlike jer mnoge zemlje Istočne Evrope nisu za to. Mađarska, Poljska, Češka su protiv. Makron je onda rekao da s obzirom na to da do 2030. EU neće primiti nikoga, a i posle toga je pitanje kada i koga, moramo da napravimo nekakvu partnersku zajednicu sa zemljama koje nisu članice EU. Da im se da neki smisao. Neke od članica Evropske političke zajednice će ući u EU, neke neće nikada ući. Ali, kroz Zajednicu će sarađivati kako bi postojao evropski prostor stabilnosti i političkog dijaloga. To se radi kako bi EU zakačila za svoj brod i države koje nisu njene članice i tako ostvarila svoj uticaj. 

O članstvu u EU

Kako je kazao profesor Zečević danas na televiziji K1, neke evropske države neće da budu članice EU. 

Foto: Youtube PrintScreen

- Velika Britanija je izašla, Švajcarska je tradicionalno neutralna, Norveška je dva puta bila kandidat, ali su njeni građani dvaput na referendumu kazali da neće u Uniju. Drugi nisu dovoljno spremni. Na primer, put ka članstvu Moldavije, Ukrajine, Azerbejdžana ili Jermenije je veoma dug. Kada je reč o državama Zapadnog Balkana perspektiva članstva je možda jasnija. Sve su to države koje imaju geostrateški značaj u kontekstu rata sa Rusijom. EU želi da ima uticaj na te države i spreči Rusiju i Kinu da preko njih ostvaruju uticaj u Evropi - objasnio je profesor.

- Postoji inicijativa da se odluke u Evropskoj političkoj zajednici donose aproksimativnim konsenzusom. To je „konsenzus otprilike“ i znači da nema prava veta. Države mogu ostati u manjini što sada nije slučaj. Mađarska koristi pretnju pravom veta za sve ustupke koje dobija. 

Kako se zamišlja Evropska politička zajednica? 

Prema rečima prof. dr Slobodana Zečevića ideja Francuske i Emanuela Makrona je da ne treba primati nove članice, ali ne treba ni odbacivati države koje to nisu.

- Evropska politička zajednica je srednja linija. Zamišljena je tako da članice ove Zajednice budu zemlje koje treba da imaju demokratski politički sistem, da poštuju ljudska prava u skladu sa kopenhagenškim kriterijumima za članstvo u EU, i to treba da budu zemlje koje su uvele sankcije Rusiji. To će biti problem za nas, ali i za Tursku koja je važan aspekt Zajednice. Zapad želi i Tursku da uveže u tu priču i spreči je da ima bliže odnose sa Rusijom i Kinom. Mi želimo u Evropsku političku zajednicu i podržali smo je u startu, čim je Makron progovorio o tome. Mi smo imali ideju i da budemo članica EU, a opasnost koju mnogi vide u ovoj novoj Zajednici je da će ona biti samo čekaonica. Decenijama će se čekati na prijem u EU. Ne vidim direktan uticaj Amerike na Zajednicu, ali kada vidite koje su to vrednosti koje treba da se neguju unutar nje, onda je jasno da su to vrednosti koje u suštini diktira Vašington. I Zapad i mi znamo da je interes svih da Srbija bude u EU. Zapad ne želi da Srbija bude u polju uticaja Moskve i Pekinga. 

Foto: Youtube PrintScreen

Pozicija Srbije u trenutnim geopolitičkim kretanjima i pretnjama 

Profesor Zečević kazao je danas u „Uranku“ da Srbija ima uspon odnosa sa Francuskom.

- Prevashodno privrednih, jer ulažu dosta u našu infrastrukturu, a to je i tradicionalno prijateljstvo vezano za Prvi svetski rat i za 19. vek kroz školovanje naših kadrova. Pošto je Evropska politička zajednica inicijativa Francuske, a ona je zemlja s kojom rastu odnosi, podržali smo tu Makronovu inicijativu. Ali i nemamo nekog velikog izbora. Svi u Evropi podržavaju tu ideju osim Rusije i Belorusije - kazao je Zečević na K1 televiziji.

 

 

 

- Srbija je u martu osudila rusku agresiju u UN zajedno sa članicama EU, u aprilu smo ponovo glasali da se Rusija suspenduje iz članstva Saveta za ljudska prava UN, pa nedavno nismo priznali rezultate referenduma u Ukrajini. Mi se delimično usklađujemo sa spoljnom politikom EU, ali sada se sve gleda kroz prizmu uvođenja sankcija. Očekivao sam u prvom trenutku da ćemo uvesti neke sankcije Rusiji, da skinemo sa sebe taj teret da im nismo uveli nikakve sankcije. Prema nama vlada tolerancija, ali plašim se da ne pređemo taj prag tolerancije. 

Zečević je podsetio da postoje najave da u decembru neće biti otvaranja trećeg klastera.

- Mi smo za njega spremni. Od osam poglavlja otvorili smo pet i ostaju ta tri za koje smo se pripremili da ih otvorimo još u julu mesecu. Mi pokušavamo da budemo dobri sa svima. Imamo dobre odnose i sa Kinom i sa Rusijom, jer one štite našu poziciju oko Kosova u UN. Rusija razume našu poziciju. Ne znam možemo li ostati „na dve stolice“, iako nam na prvi pogled to odgovara. Imamo i problem Kosova, a to je pipava i komplikovana situacija - kazao je profesor.

- Postojala je tolerancija prema nama jer smo žrtva bombardovanja i nazadovanja tokom sankcija devedesetih godina. Zapad nam je dozvolio da se ekonomski razvijamo i da povučemo sa svih strana maksimalno šta možemo. Međutim, kako se stvari zaoštravaju, za Zapad je naša pozicija sve više neprihvatljiva. Ključnu ulogu tu imaju SAD. Ako Amerikanci kažu: Pustite ih još malo - onda će tako i biti. Ako kažu da je dosta, imaćemo velikih problema. Komplikuje se situacija.

Foto: Pexels.com

Kraj rata u Ukrajini

Prof. dr Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije danas je u „Uranku“ kazao da ratu u Ukrajini nema kraja.

- Rat će trajati sve dok Amerika to bude htela. Slično je bilo i u Bosni i Hercegovini. Rusi su krivi za početak rata ali rat će trajati sve dok Amerika ne odluči da je dosta - rekao je profesor.

- Putin je u pravu kada kaže da je dugoročni cilj SAD-a da oslabe Rusiju na svaki način, pa i teritorijalno. Da se smanji njen uticaj u svetskim poslovima. Ideja Amerike je da postoji globalno svetsko tržište kojim će se upravljati iz jednog centra koji će donositi regulative, a Rusija je tu remetilački faktor. 

Mađarska je crna ovca Evrope

Prema rečima dr Zečevića, Mađarska je crna ovca unutar Evropske unije.  

- To je iz mnogo razloga. Ona se solidariše sa sankcijama Rusiji, jer ne može drugačije kao članica EU, ali onda traži izuzeća da bi sebi obezbedila relativno povoljan položaj. Za to postoji razumevanje jer Mađarska zavisi od ruske nafte i gasa. Nema izlaz na more i ne može naftu dobiti morskim putem i to je vrsta ustupka. Ali, Mađarska je već neko vreme na udaru zbog stanja ljudskih prava i medijskih sloboda. Evropska komisija želi da Mađarskoj uskrati fondove od kojih zemlja živi. Dobar deo budžeta Mađarske se puni novcem iz EU koji služi za podsticaj mađarske privrede. Videćemo šta će sa tim biti. Problematična je i ideja koja vlada u Mađarskoj i Poljskoj da pravo EU ne može biti jače od njihovog nacionalnog prava. 

 

Ostavite komentar