Ne, ne, ne... Noć veštica NIJE AMERIČKI PRAZNIK - evo kako je ZAISTA NASTAO i šta ustvari znači HALLOWEEN

Najstrašnij noć u godini kuca na vrata, ali mnogi ne znaju kako Noć veštica potječe još od drevnih Kelta i njihovih proslava završetka žetve, a istorija ovog paganskog prazmika mnogo je neobičnija nego što se čini na prvi pogled.  

Praznik koji se nekada slavio na proleće

Noć veštica je praznik koji se slavi noć uoči Svih svetih, 31. oktobra, a ranije je bio poznat kao Noć Svih svetih. Sama reč Halloween doslovno znači "posvećeno veče", odnosno noć u kojoj se odaje počast svecima (eng."hallows").

Sve do 7. veka pre Hrista, Noć Svih svetih padala je zapravo 13. maja. Noć veštica danas se slavi 31. oktobra jer je to dan obeležavanja drevnog keltskog festivala Samhain koji se smatra najranijim poznatim korenom Halloweena. 

Istorija Noći veštica

Veruje se kako je Halloween zapravo nastao iz praktičnog razloga, tako što su plemena rezbarenjem bundeva isterivali loše vreme kako bi im žetva bila uspešna.  

Foto: Tanjug/Zoran Mirković

Noć veštica potiče od drevnih Kelta i njihovih proslava završetka žetve. Kelti su 1. novemra  slavili Novu godinu, a noć uoči slavila se kao oproštaj od obilja leta i pozdravljanje početka zime. Njihova proslava bila je posvećena bogu Sunca, ali i gospodaru smrti Samhainu, koji u doslovnom prevodu znači "kraj leta".

Kelti su verovali da je te noći granica između svetova živih i mrtvih vrlo tanka i da mrtvi napuštaju svoje grobove i nakratko se vraćaju među žive, posećujući svoje domove. Kako bi se zaštitili od duhova, Kelti su se prekrivali zastrašujućim maskama i stvarali veliku buku koja je trebalo da otera i samog đavola , a upravo je ovaj običaj koren današnjih maškara. Ali, kako je bundeva upala u cijelu tu priču? Za sve je "kriv" opet jedan Irac.

Irska legenda o kovaču Džeku

Izrezbarena bundeva sa svećom postala je simbol Noći veštica, a veže se uz drevnu irsku legendu o škrtom i domišljatom kovaču Džeku. Prema legendi, Džek je u dva navrata prevario samog đavola da mu ne uzme dušu. Kad je krenuo u drugi svet, zbog grešnog života vrata Raja su mu bila zatvorena, a na pragu Pakla dočekao ga je prevareni đavo.

Za osvetu, đavo ga je poslao u mrak da nađe put kući, a kako bi mu se narugao dao mu je žeravicu misleći neće moći da je nosi u dlanovima. Ali, Džek je u džepu imao repu pa je izdubio, a žeravicu je smestio u nju. Tako je nastao Jack O'Lantern (u prijevodu Džekov Fenjer, američki naziv za izdubljenu bundevu) kao simbol duše koja luta između svetova.

Kako se danas slavi?

Velika zasluga za proširenje proslave Noći veštica pripisuje se reditelju Džonu Karpenteru koji je snimio kultni horor na tu tematiku, a danas se slavi širom sveta kao zabavni festival koji uključuje maskiranje u strašne kostime, ukrašavanje kuće bundevama, paučinom i kosturima i gledanje najstrašnijih horora.

Foto: Tanjug/Zoran Mirković

Iako Halloween nisu osmislili Amerikanci, zanimljiva je činjenica kako je u Americi Halloween drugi najveći komercijalni praznik, odmah posle Božića. U Francuskoj i Velikoj Britaniji organizuju se kostimirane zabave, dok Irci Noć veštica slave vatrom, raznim igrama i tradicionalnom hranom.

U Rumuniji se Noć veštica posebno slavi u Drakulinom dvorcu, a u Meksiku se El Día de los Muertos slavi tri dana a za razliku od ostalih proslava, obeležen je šarenim bojama i živahnom muzikom kao podsetnikom na radost življenja.

 

 

Ostavite komentar